ALBERT AJNŠTAJN
(1879 – 1955 god.)

Sin Hermana i Pauline Ajnstajn Albert postao je jedan od najvecih fizicara svih vremena. Danas on, mozemo reci, predstavlja simbol fizike kao nauke. Gotovo svi su culi za njega. Iako vec dugo ore nebeske njive, on je nastavio da zivi sa svojim jednacinama od kojih je svakako najpoznatija E=mc2 . Ovu jednacinu mozete videti bukvalno svuda. Cak i na majci prolaznika koji u zurbi proleti pored vas centrom grada. Ova najcuvenija jednacina u istoriji fizike, posluzice nazalost nesto kasnije naucnicima da stvore atomsku bombu – oruzje protiv kojeg je Albert odmah digao svoj glas.

Albert Ajnstajn je rodjen 14. marta 1879. godine u Ulmu. Zavrsio je studije na Politehnikumu u Cirihu, gde je upoznao Milevu Maric kojom se kasnije i ozenio. Imali su dva sina, ali na kraju su se ipak rastali. (I danas u Novom Sadu u Kisackoj ulici na kuci u kojoj je zivela Mileva, a i sam Albert neko vreme, stoji tabla u znak secanja na ovaj brak.)

Pocetkom dvadesetog veka pocinju veliki radovi Alberta Ajnstajna. Radeci u patentnom zavodu u Bernu Albert Ajnstajn pise svoje prve naucne radove i stvara Specijalnu teoriju relativnosti 1905. godine. Nakon sto je neko vreme radio kao profesor u Pragu i Cirihu Ajnstajn se seli u Berlin gde 1916. dovrsava drugu svoju veliku Opstu teoriju relativnosti. Iako Ajnstajn nije u potpunosti priznavao Kvantnu mehaniku (Cuvena je njegova recenica “Bog se ne igra kockicama”) dao je veliki doprinos njenom razvoju. 1921. godine Ajnstajn dobija Nobelovu nagradu za fiziku (i to ne za svoje cuvene teorije vec bas za radove na polju kvantne mehanike.)

Nakon dolaska Adolfa Hitlera na vlast u Nemackoj Ajnstajnu je oduzeta sva imovina I sve funkcije koje je imao na univerzitetu u Nemackoj. Nakon ovog cina Ajnstajn se odrice nemackog drzavljanstva I odlazi u SAD gde je do kraja zivota radio na Institutu za visa istrazivanja u Prinstonu i usavrsavao svoje teorije relativnosti.

Ajnstajn je umro 18. aprila 1955. godine.

Pripremio Petar Mali