ISAK NJUTN
(1642-1727)

Isak Njutn rodjen je 1642 godine u Volstropu, grofovije Linkoln, u porodici skromnog farmera. Jos od detinjstva pokazivao je izvanredan talenat za prirodne nauke i matematiku. Istakao se na studijama u Kembridzu, prostudiravsi temeljno dela antickih matematicara, posebno Euklida (Euklidska geometrija) i Arhimeda, zatim Dekarta (franc. Filozofa – Dekartov pravougli koordinatni sistem) iniza matematicara XII veka. Uporedo se pored bavljenja matematikom posvetio fizici, hemiji i astronomiji.

Njutn je nizom svojih dela postigao genijalna ostvarenja u matematici, fizici i astronomiji, koja predstavljaju revolucionarni pokret u razvitku celoukupne nauke i filozofije. Ona se u pogledu evolucije nauke nadovezuju na ostvarenja Njutnovih predhodnika. To je i Njutn sam istakao zapisavsi: “Ako sam video dalje od drugih to je zato sto sam stajao na plecima giganta”. Medju tim gigantima posebno mesto ima Arhimed. U Vestiminsteru na Njutnovom nadgrobnom spomeniku pise:”Radujte se smrtnici sto je postojao takav i toliki ponos ljudskog roda”.

Posto je postigao ogromne uspehe u matematickim i fizickim naukama preuzeo je katedru matematike na univerzitetu u Kembridzu gde je nasledio svog profesora Isaka Baroua. Nije se proslavio kao profesor. Na njegovim predavanjima katkad I nije bilo slusalaca. On je tada odlazio svojoj kuci i nastavio da se bavi naucnim radom. Postao je zatim clan Kraljevskog naucnog drustva u Londonu, a zatim i njegov visegodisnji predsednik. Bio je u engleskom parlamentu, a takodje i direktor kovnice novca u Londonu. Glavno delo Isaka Njutna je “Matematicki principi prirodne filozofije” (Principia mathematica philosophiae naturalis). Njegova otkrica diferencijalnog i integralnog racuna, kao i Njutnovi zakoni u Fizici uzdigli su ga u mozda najveceg fizicara svih vremena.

Genijalno plodotvoran u nauci, a drustveno energicno angazovan umro je u 85-oj godini zivota, 31 marta 1727.