ARSEN

Arsen (As) je ekstremno otrovan poloumetalni element. Atomski broj arsena je 33 i nalazi se u Va grupi periodnog sistema. Hemijski, arsen je izmedju metala i nemetala. Njegov svojstva leže u sredini serije formirane od strane azota, fosfora, arsena, antimona i bizmuta. Arsenik je na 52. mestu po rasprostranjenosti medju elementima u stenama kore. Arsenik kada se zagreje na 612 o C prelazi direktno iz čvrstog u gasovito stanje. Najčešći oblik arsena je siv, izgleda metala sa specifičnom težinom 5.7. Postoji i žuti, nemetalni oblik koji ima specifičnu težinu 2.0. Relativna atomska težina arsena je 74.9216.

Arsen je poznat još od drevnih vremena. Čist element se lako može proizvesti zagrevanjem rude arsenopirita (FeAsS). Ostali česti minerali su regal (As 2 S 2 ), orpiment (As 2 S 3 ) i arsenik(III)-oksid (As 2 O 3 ). Ponekad se arsen može naći i čist u prirodi. Arsen se često pojavljuje na mestu sumpora u sulfidima u rudama mnogih teških metala. Iz ovih se ruda može izdvojiti arsen zagrevanjem.

Arsen se u velikim količinama koristi u proizvodnji stakla u izdvajanju zelene boje koje se javlja zbog nečistoće jedinjenja gvožđa. Ponekad se dodaje olovu da bi ga očvrsnuo, a koristi se i za proizvodnju vojnih otrovnih gasova kao što su levisit i adamsit. Pre penicilina arsen se koristio u lečenju sifilisa. Koristi se i kao insekticid. Galium arsenid (GaAs) se koristi i kao materijal ta laser. Arsen disulfid ili crveni orpiment koristi se kao pigmet u proizvodnji vatrometa i farbi.

Arsen je otrovan u količinama značajno većim od 65 mg. Do otrovanja može doći jednom velikom dozom ili iz ponovljenih malih doza. Ali neki ljudi su se navikli na arsen i mogu uzimati količine arsena dnevno koje bi inače mogle biti fatalne. Ovakvih ljudi ima u južnoj Austriji (a verovatno i u Zrenjaninu i Vojvodini). Doduse to ih ne štiti od uzimanja te doze injektivno. Postoji Maršov test koji služi otkrivanju količine arsena i dobio je naziv po engleskom naučniku Džejmsu Maršu (James Marsh).

Vladimir Mihajlovski