STIVEN HOKING (1942- god. )

Stiven Hoking je rodjen 8. januara 1942, tacno tri stotine godina posle Galilejeve smrti. Rodjen je u Oksfordu, iako su njegovi roditelji ziveli u Londonu. Iz braka lekara i sekretarice izrodilo se cetvoro dece od koje je Stiven bio najstariji. Stiven je imao dve mladje sestre Meri i Filipu i znatno mladjeg brata Edvarda. Stiven kaze da je njegova sestra Filipa uvek bila bistrija od njega. Po uspehu u skoli nije se preterano isticao. On ove dane svog zivota opisuje u knjizi “Crne rupe I bebe vaseljene”. Evo jednog odlomka iz knjige u kojem Stiven govori o svojim skolskim danima. “Uvek sam po uspehu bio negde u sredini razreda. (Razred je inace bio natprosecan). Moji skolski zadaci bili su neuredni dok mi je rukopis bacao nastavnike u ocaj. Ali drugovi iz razreda prozvali su me ‘Ajnstajn', videci u meni verovatno i nagovestaje neceg boljeg. Kada mi je bilo dvanaest godina, jedan od mojih prijatelja opkladio se sa drugim u vr! ecicu slatkisa da od mene nikada nista nece ispasti. Ne znam sta je bilo sa ovom opkladom niti ko ju je dobio.” Kada je stigao u poslednja dva razreda skole Stiven je pozeleo da se specijalizuje u matematici i fizici. Njegov otac je pak, buduci da je bio lekar, zeleo da mu se sin posveti biologiji ili hemiji. Ali Stiven se nije dao predomisliti. Danas zasigurno mozemo reci da nije pogresio.

Studirao je na Oksfordu. Na Kembridzu je prijavio doktorat u oblasti kosmologije. Ubrzo posto je stigao na Kembridz ustanovljeno je da boluje od ALS-a, amiotroficke lateralne skleroze, ili motoricke neuronske bolesti, kako se naziva u Engleskoj. (U SAD je nazivaju jos I Lu Gerigova bolest.) Bolest je u pocetku napredovala prilicno brzo, Hoking nije ocekivao da ce stici da zavrsi doktorat. Medjutim, vremenom tok bolesti se sve vise usporavao. Stiven se u medjuvremenu zaljubio u devojku po imenu Dzejn Vajld. Dovrsio je doktorat I ozenio se njome. Zakljucno sa 1970. godinom bavio se istrazivanjima na polju kosmologije –izucavanjem makrosveta. Njegov najznacajniji rad iz tog razdoblja odnosio se na singularnosti. Svoje radove na dokazivanju singularnosti primenio je nesto kasnije I na crne rupe. 1974. dokazao je da crne rupe nisu potpuno crne. 1984. godine napisao je knjigu “Kratka povest vremena”. Ona je na listi najprodavanij! ih knjiga The New York Timesa bila trideset sedam Nedelja dok je na listi britanskog The Sunday Timesa bila dvesta pet Nedelja. Ovo je najcitanija knjiga koju je Hoking napisao, a njegova najbolja knjiga po meni je “Kosmos u orahovoj ljusci”. Stiven je u mnogome produbio Ajnstajnove zamisli. Iako je njegova bolest veoma napredovala on se I dalje smatra najvecim zivim fizicarem. Na Kembridzu drzi katedru za teorijsku fiziku I katedru za matematiku na kojoj je pre trista godina predavao Njutn licno. Hoking je po mnogima jedini covek koji moze da poveze teoriju malog (kvantnu teoriju) I teoriju velikog (M- teoriju) I da ih objedini u tzv. Teoriju svega.